Švedska se sprema za ruski napad: Hiljade vojnika šalju na Gotland

Švedska je intenzivirala vojne pripreme na ostrvu Gotland u Baltičkom moru, dok se u odbrambenim planovima posebna pažnja posvećuje različitim kriznim scenarijima koji bi mogli da utiču na bezbednost regiona. Britanski list The Guardian navodi da je ubrzana remilitarizacija ostrva dovela do dolaska stotina regruta u vojnu bazu kod glavnog grada Visbija, nekada poznatog prvenstveno kao popularnog letnjeg odmarališta. Gotland zauzima posebno mesto u švedskoj Strategiji odbrane za period 2025–2030. godine. U tom dokumentu iznenadni napad na ostrvo, bilo iz vazduha ili sa mora, kojim bi bile uspostavljene zone protivvazdušne i pomorske odbrane u njegovoj okolini, naveden je kao jedan od sedam potencijalnih scenarija koji zahtevaju prioritetno planiranje. Sa Gotlanda je moguće kontrolisati pomorske i vazdušne operacije u Baltičkom moru, kao i dopremanje pojačanja baltičkim državama. Prema navodima britanskog lista, ostrvo se nalazi oko 275 kilometara od Kalinjingrada, ruske eksklave između Litvanije i Poljske, dok je od švedskog kopna udaljeno 87 kilometara. Zbog takvog položaja ocenjuje se da Gotland ima veliki strateški značaj za kontrolu Baltičkog mora, koje se ponekad naziva i „morem NATO-a“. U tekstu se navodi i da bi eventualni napad na najveće švedsko ostrvo, sa 60.858 stanovnika, imao snažan simbolički značaj. Gotland je domaćin godišnjeg festivala demokratije Almedalen, koji je 1968. godine pokrenuo Ulof Palme. Komandant švedske vojske na Gotlandu, pukovnik Andreas Gustafson, izjavio je da kontrola nad ostrvom znači i kontrolu nad Baltičkim morem. Kako je naveo, zbog toga je očuvanje Gotlanda važno ne samo za Švedsku već i za NATO. Istovremeno, Gustafson smatra da trenutno ne postoji neposredna opasnost od klasičnog vojnog napada na ostrvo. Po njegovoj proceni, verovatniji su špijunaža i sabotaže, ali mogućnost oružanog napada ne može biti potpuno isključena. Dodao je da bi Gotland mogao postati posebno ranjiv ukoliko dođe do prekida vatre ili mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, jer bi ruske snage tada mogle brzo da budu prebačene prema Finskoj i baltičkim državama. Za odbranu ostrva predviđena je borbena grupa od oko 4.500 pripadnika. Gustafson poručuje da će švedske snage braniti Gotland i učiniti sve kako bi sprečile da se Rusija učvrsti na ostrvu. Istovremeno ocenjuje da sama remilitarizacija može imati odvraćajući efekat, dok bi Gotland mogao da posluži i kao platforma za razvoj sistema zaštite cele Švedske, naročito u oblasti civilne odbrane. Vojno prisustvo na Gotlandu znatno je promenjeno u odnosu na prethodne decenije. Tokom vrhunca Hladnog rata na ostrvu su bila raspoređena četiri puka, a u slučaju pune mobilizacije broj vojnika dostizao je 25.000. Poslednji puk P18 rasformiran je 2005. godine, nakon čega je na ostrvu ostao samo smanjeni bataljon Nacionalne garde. Današnje raspoređivanje novih regruta predstavlja nastavak procesa ponovnog jačanja vojnih kapaciteta. Paralelno sa vojnim merama, stanovnici Gotlanda sprovode aktivnosti civilne pripravnosti u okviru programa Stark socken. Meštani popisuju raspoložive zalihe vode, električne energije i komunikacione opreme, a planiraju i izradu mape svih dostupnih izvora vode. Ostrvo se redovno suočava sa nestašicama vode, iako brojni stanovnici ruralnih područja imaju sopstvene bunare.The post Švedska se sprema za ruski napad: Hiljade vojnika šalju na Gotland first appeared on WebTribune.