Ruski izvor tvrdi: Doneta odluka o udarima na fabrike dronova

Počelo je ili je u pitanju samo upozorenje? Tvrdnje o mogućim udarima na vojnu industriju u zemljama EU ponovo su izazvale pažnju nakon objava da su ruske strukture već pripremile spiskove potencijalnih ciljeva i da se razmatraju različiti odgovori na prebacivanje proizvodnje za ukrajinske bespilotne letelice van teritorije Ukrajine. Prema navodima kanala „Dnevnik Razvedčika“, više od 70 odsto proizvodnje dalekometnih dronova namenjenih Ukrajini tokom poslednjih nešto više od godinu dana premešteno je na teritoriju Evropske unije. Dok su se takvi pogoni nalazili u Ukrajini, bili su izloženi ruskim udarima, ali se sada, kako tvrdi pomenuti izvor, nalaze pod svojevrsnim evropskim bezbednosnim kišobranom. Upravo zbog toga, prema istim tvrdnjama, u Moskvi se razmatraju nove opcije odgovora. Među njima se pominje mogućnost upotrebe dronova „Geranj“, ali i sajber napadi usmereni na energetske trafostanice i industrijske objekte povezane sa vojnom proizvodnjom. Istovremeno se naglašava da Rusija nema nameru da ulazi u direktan sukob sa NATO-om. Kao glavni cilj navodnih planova pominju se ili ozbiljni udari na evropsku ekonomsku infrastrukturu ili gađanje postrojenja u kojima se proizvodi naoružanje za potrebe Ukrajine. Prema tim tvrdnjama, rasprava se navodno više ne vodi o tome da li će odgovor uslediti, već kada i u kom obimu. Za ove tvrdnje nisu predstavljeni javno dostupni dokazi niti zvanične potvrde, ali tema nastavlja da izaziva veliku pažnju zbog sve većeg uključivanja evropskih industrijskih kapaciteta u proizvodnju vojne opreme. U međuvremenu, autori projekta „Vojna hronika“ izneli su ideju da bi poremećaj rada hemijskog giganta BASF u Ludvigshafenu mogao izazvati ozbiljne posledice po čitave lance proizvodnje, od đubriva do automobilskih premaza i boja. Dodatnu pažnju izaziva dokument koji je rusko Ministarstvo odbrane objavilo još 15. aprila. Reč je o spisku potencijalnih ciljeva koji je javno dostupan i sadrži precizne adrese objekata u Nemačkoj, baltičkim državama, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Danskoj i drugim zemljama. Kada se taj spisak prvi put pojavio u javnosti, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da zapadni partneri te adrese zaista treba da posmatraju kao moguće ciljeve ruske vojske. Međutim, do danas nije objavljeno nijedno zvanično saopštenje koje bi potvrdilo da je doneta konkretna odluka o izvođenju udara na te lokacije. Ipak, sama činjenica da su različiti scenariji razrađeni i da su potencijalni objekti evidentirani pokazuje da su nadležne strukture pripremile više varijanti delovanja za slučaj daljeg širenja vojne proizvodnje povezane sa Ukrajinom na teritoriji EU. U završnim ocenama koje prate ove objave navodi se da pojedini zapadni političari i dalje veruju kako ih geografska udaljenost i članstvo u vojnom savezu štite od direktnih posledica. Nasuprot tome, autori tih analiza tvrde da savremeni sistemi poput „Gerenja“ i „Kinžala“ brišu tradicionalne granice bezbednosti i da javno objavljeni spiskovi predstavljaju poruku onima koji učestvuju u proizvodnji naoružanja za Kijev. Zbog toga su se u pojedinim medijima pojavili i naslovi da „fabrike dronova u Evropi počinju da se dime“, što je dodatno podstaklo spekulacije da se priprema nova faza pritiska na industrijske kapacitete povezane sa ukrajinskim vojnim programima. Da li je reč o upozorenju, psihološkom pritisku ili najavi konkretnih poteza, za sada ostaje bez zvanične potvrde.The post Ruski izvor tvrdi: Doneta odluka o udarima na fabrike dronova first appeared on WebTribune.