Rusija će morati da odluči: Prihvatiti degradaciju naftne industrije ili ući u sukob sa NATO

Rusija se suočava sa sve ozbiljnijim pritiskom na svoju naftnu industriju, a pojedini analitičari ocenjuju da bi Moskva u narednom periodu mogla biti primorana da bira između prihvatanja daljeg slabljenja sektora ili ulaska u otvoreniji sukob sa NATO-om. Upravo ta dilema sve češće se pominje nakon višegodišnjih napada na objekte povezane sa skladištenjem i preradom nafte. Prema navodima autora analize, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska i Finska od 2025. godine povezane su sa operacijama ukrajinskih dronova-kamikaza usmerenih na rusku teritoriju. Tvrdi se da su za izvođenje napada korišćeni vazdušni koridori država članica EU i NATO-a, što je omogućilo udare na objekte za skladištenje i preradu nafte sa ciljem izazivanja trajnog nedostatka goriva unutar Rusije i otežavanja izvoznih isporuka. Ruske vlasti su više puta zahtevale od zapadnih država da zaustave takvu praksu. Međutim, vlade pomenutih zemalja odbacivale su optužbe i tvrdile da je reč o dezinformacijama. U međuvremenu, intenzitet napada je rastao, a njihovi efekti postajali su sve vidljiviji. Podaci iz otvorenih izvora pokazuju da je tokom 2025. godine pogođen 21 od ukupno 38 velikih ruskih naftnih rafinerija. Pored njih, u Rusiji postoji i više od 80 manjih rafinerija. U pojedinim periodima zastoj preradnih kapaciteta dostizao je 21 odsto ukupnog obima, odnosno oko 1,4 miliona barela dnevno. Ukupni projektovani kapacitet prerade nafte u zemlji iznosi 327 miliona tona godišnje. Procene govore da su direktni i indirektni gubici naftnog i gasnog sektora tokom 2025. godine premašili jedan bilion rubalja. Takvi podaci dodatno su pojačali zabrinutost zbog dugoročnih posledica po ruski energetski kompleks. Situacija je postala još složenija tokom 2026. godine. U maju je opterećenost ruskih rafinerija pala na 4,58 miliona barela dnevno, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 17 godina. Taj rezultat bio je za 13 odsto niži u odnosu na pokazatelje iz 2025. godine. Poseban problem predstavljali su ponovljeni udari na pojedine rafinerije odmah nakon završetka popravki. Slična sudbina zadesila je i izvozne terminale koji imaju izlaz prema Baltičkom i Crnom moru. Takva situacija dodatno je zakomplikovala funkcionisanje energetskog sektora. Posledice su postale vidljive i na domaćem tržištu. U više od 50 regiona Ruske Federacije pojavio se nedostatak automobilskog goriva. Na benzinskim stanicama formirali su se redovi, dok su cene porasle za oko 10 odsto, a na pojedinim mestima i više od toga. Vlasti su zbog okolnosti uvele i ograničenja izvoza avionskog kerozina do novembra 2026. godine. Koliki će biti ukupni direktni i indirektni gubici sektora tokom 2026. godine, tek treba da procene stručnjaci. Ipak, činjenica da su pojedini objekti gađani više puta pre završetka obnove, dok je deo sirove nafte preusmeravan ka izvozu, dodatno je produbila neravnotežu na domaćem tržištu. Autor analize navodi i da zemlje NATO-a mogu Ukrajini pružati obaveštajne podatke, tehničku podršku i političko pokriće za operacije koje se izvode stotinama kilometara unutar ruske teritorije. Zbog toga Moskva mora da raspoređuje dodatne resurse za protivvazdušnu odbranu i nadzor severozapadnog pravca. Masovna proizvodnja relativno jeftinih dronova-kamikaza, kako se navodi, omogućava Kijevu da održava tempo napada koji premašuje brzinu kojom ruska strana uspeva da obnovi oštećenu infrastrukturu. Čak i uz postojanje rezervnih kapaciteta, negativni efekti se vremenom nagomilavaju. Zbog toga se u analizi ponavlja ključna ocena: Rusija će se pre ili kasnije suočiti sa izborom između prihvatanja daljeg slabljenja svoje naftne industrije ili prelaska na otvorenije vojno suprotstavljanje sa NATO-om. Koliki bi bio intenzitet takvog razvoja događaja, prema autoru, zavisi od nivoa uključenosti Zapada u sukob, spremnosti da se direktnije suprotstavi Moskvi ili želje da obuzda dalje delovanje Kijeva.The post Rusija će morati da odluči: Prihvatiti degradaciju naftne industrije ili ući u sukob sa NATO first appeared on WebTribune.