Putin objasnio kako je počeo rat i zbog čega se vodi

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da su priče o navodnom ruskom napadu na NATO deo namerne kampanje čiji je cilj da se među građanima zapadnih zemalja stvori osećaj pretnje i opravda dodatno povećanje izdvajanja za vojsku i odbranu. Upravo ta poruka bila je jedna od centralnih tokom njegovog višesatnog razgovora sa rukovodiocima vodećih svetskih novinskih agencija na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Prema njegovim rečima, tvrdnje da Rusija planira napad na NATO nemaju nikakvu logiku i predstavljaju politički instrument kojim se stanovništvo zapadnih država podstiče da prihvati sve veće vojne budžete. „Koja je svrha napada na Evropu i borba protiv NATO-a? Ovo nije samo besmislica, to je namerna provokacija osmišljena da stvori pretnju koja zapravo ne postoji i da primora stanovništvo njihovih zemalja da troši više novca na odbranu“, rekao je Putin. Takva ocena praktično znači da Moskva smatra da se u pozadini stalnih upozorenja o navodnoj ruskoj pretnji nalazi interes vojno-industrijskih i odbrambenih krugova koji imaju korist od rasta vojnih izdvajanja. Putin je upravo na tome insistirao, tvrdeći da se stvara atmosfera straha kako bi se opravdala sve veća potrošnja na odbranu. Razgovor, koji je trajao oko dva sata, obuhvatio je i stanje na ukrajinskom frontu. Komentarišući izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija da je sukob u Ukrajini katastrofa za Rusiju, Putin je odgovorio da situacija na terenu pokazuje potpuno drugačiju sliku. Ruski predsednik tvrdi da ruske trupe napreduju duž cele linije kontakta i da se Ukrajina suočava sa ozbiljnim problemima u ljudstvu. „Pre svega, i to se mora naglasiti, ruske trupe napreduju duž cele linije kontakta“, rekao je Putin. On je naveo da Ukrajina mesečno gubi oko 40.000 ljudi i dodao da je pokrenuto približno 200.000 krivičnih postupaka zbog dezerterstva. „Ljudi se nasilno odvode, nema motivacije, niko ne želi da se bori“, ocenio je ruski lider. Govoreći o teritorijalnoj situaciji, Putin je izjavio da je ruska vojska nedavno preuzela kontrolu nad oko 2.440 kvadratnih kilometara. Kako je rekao, Luganska oblast, koju Rusija priznaje kao Lugansku Narodnu Republiku, u potpunosti je pod ruskom kontrolom, dok je u Donjeckoj oblasti pod kontrolom Rusije oko 85 odsto teritorije. U Zaporoškoj oblasti, prema njegovim rečima, pod ruskom kontrolom nalazi se približno 80 odsto teritorije. Posebnu pažnju izazvale su njegove izjave o raketnom sistemu „Orešnik“. Putin je odbacio tvrdnje da je Rusija nedavno koristila tu raketu u njenom punom borbenom kapacitetu protiv ciljeva u Ukrajini. Prema njegovim rečima, nije bilo „nijedne borbene upotrebe rakete ‘Orešnik’ u punom smislu te reči na ukrajinskoj teritoriji“. On je objasnio da su prethodna lansiranja korišćena na mestima gde je bilo moguće precizno pratiti rezultate udara, dok su dronovi nadgledali efekte i prikupljali podatke potrebne za donošenje budućih odluka o eventualnoj upotrebi sistema protiv određenih ciljeva, uključujući i urbana područja. Veliki deo razgovora bio je posvećen mogućnosti postizanja mira. Putin je više puta naglasio da je Rusija spremna za mirovni sporazum i da su uslovi Moskve već poznati. Kako je naveo, o tim uslovima razgovaralo se i u Enkoridžu, a sa njima je upoznat i predsednik SAD Donald Tramp. „Ukrajinska strana mora da pristane na iste kompromise, i sukob će brzo doći do svog prirodnog završetka“, rekao je Putin. Istovremeno je izrazio uverenje da političko rukovodstvo u Kijevu nije zainteresovano za prekid borbi jer bi, prema njegovoj oceni, time moglo da izgubi vlast. Govoreći o potencijalnim posrednicima, Putin je odbacio mogućnost da zemlje EU imaju tu ulogu. Prema njegovom mišljenju, posrednik mora biti neutralan, a države koje su uključene u podršku jednoj strani ne mogu istovremeno da budu nepristrasni pregovarači. „Posredovanje pretpostavlja neutralnost. Kakva vrsta posrednika mogu da budu zemlje koje se efikasno uvlače u vojnu akciju“, upitao je ruski predsednik. Kada je pomenut bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, Putin je rekao da ga ne smatra ličnim prijateljem, već nemačkim državnikom koji ima sopstveni stav i dovoljno hrabrosti da ga javno brani. „Danas u Evropi nema mnogo takvih kao on“, ocenio je Putin. Dodao je i da se kontakti između obaveštajnih službi nastavljaju, kao i da se pitanja mogućeg posredovanja mogu razmatrati mirno i diskretno na nivou ministarstava spoljnih poslova ili obaveštajnih struktura. Na kraju razgovora osvrnuo se i na pitanje legitimnosti vlasti u Kijevu. Putin je ponovio stav da je Vladimiru Zelenskom predsednički mandat istekao u maju 2024. godine i da novi izbori još nisu održani. „Želeli bismo, ako potpisujemo istorijske dokumente, da ih potpišemo sa legitimnim pojedincima. Ako postoji volja, naći ćemo nekoga sa kim ćemo potpisati dokument“, rekao je on. Upitan šta bi rekao u slučaju ličnog susreta sa ukrajinskim rukovodstvom nakon okončanja sukoba, Putin je odgovorio kratko: „Najmanje što bi se moglo i trebalo reći – hvala Bogu što je sve gotovo.“ Ipak, najjača politička poruka njegovog nastupa ostala je tvrdnja da se priča o navodnoj ruskoj pretnji NATO-u namerno održava u životu kako bi se opravdalo povećanje vojnih budžeta na Zapadu. Prema Putinovom tumačenju, upravo tu treba tražiti razlog zbog kojeg se tema navodnog sukoba između Rusije i NATO-a neprestano vraća u političke i medijske rasprave zapadnih zemalja.The post Putin objasnio kako je počeo rat i zbog čega se vodi first appeared on WebTribune.