Vučić u Tivtu na Samitu EU usred tenzija Srbije i Crne Gore

U jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana koji se održava 5. juna u Crnoj Gori. Potvrda učešća dolazi nakon saopštenja obaveštajne službe Srbije da Vučić u Crnu Goru ne bi trebalo da ide zbog "bezbednosnog rizika". Saopštenje je usledilo pošto je crnogorska policija deportovala 87 muškaraca koji su 3. juna čarter letom stigli iz Beograda stigli u Tivat, navodeći da su rizik po bezbednost. Kod njih je pronađena komunikaciona oprema, ako i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", što je slogan vlasti. RSE je ustanovio da među deportovanima ima pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Od deportacije putnika čarter leta, na graničnim prelazima iz pravca Crne Gore ka Srbiji su velike gužve. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je pokrenulo diplomatske korake, pošto je primilo više prijava crnogorskih državljana da im je odbijen ulazak u Srbiju ili da su zadržani na graničnim prelazima. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ne odgovara na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa tim. "To su sve stvari koje Srbija radi nasuprot politike dobrosusedstva i saradnje koju Evropska unija kroz ceo proces sa državama zapadnog Balkana pokušava da sprovede", rekao je za RSE Nemanja Todorović Štiplija iz nevladinog Centra savremene politike. Evropska komisija (EK) pozvala je 4. juna na međusobno poštovanje i dijalog, dodajući da samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Vlasti u Podgorici saopštile su da Crna Gora, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak. Vučić: Idem u Tivat da predstavljam SrbijuPredsednik Srbije je u Beogradu 4. juna ugostio predsednika Evropskog saveta Antonia Koštu koji je posetio države Zapadnog Balkana uoči samita u crnogorskom Tivtu . "Idem u Crnu Goru, veoma je važno da tamo predstavljam Srbiju", rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa Koštom. Naveo je i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja mu je savetovala da u Crnu Goru ne ide zbog, kako je navela, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Navodeći da ne može pouzdano da zna da li su upozorenja BIA zasnovana na stvarnim obaveštajnim podacima, Todorović Štiplija veruje da su takve poruke više "za unutrašu upotrebu" i dodatno "porudubljivanje jaza" između Srbije i Crne Gore. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da je saopštenje BIA "kontrola štete" nako što je crnogorska policija otkrila i deportovala grupu srpskih državljana. "Trebalo je skrenuti pažnju sa toga", dodaje. Šta o bezbednosti kažu vlasti u Crnoj Gori?Nakon "upozorenja" srpske obaveštajne službe Vučiću, ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović saopštio je da će njegova zemlja "svim svojim gostima obezbijediti dostojanstven, bezbjedan i ugodan boravak". Ibrahimović je 4. juna naglasio i da se "ne smije dozvoliti da bilo čiji neodgovorni postupci bace sjenku na uspjeh samita". Prethodno je iz njegovog Ministarstva saopšteno da "kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak". Mere reciprociteta?Kamere MUP-a postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. "Primljeno je i više upita posredstvom Ambasade Crne Gore u Beogradu, od građana i članova njihovih porodica koji navode da su zadržani na graničnim prelazima ili da im je odbijen ulazak u Republiku Srbiju". Navode i da su se tim povodom obratili Ambasadi Srbije u Crnoj Gori sa molbom za dostavljanje svih relevantnih informacija o prijavljenim slučajevima, uključujući i pravni osnov za zadržavanje ili odbijanje ulaska crnogorskih državljana. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit o razlozima gužvi na granicama, te da li i zbog čega granična policija sprovodi pojačane kontrole putnika. Iz EU su poručili da prate situaciju na graničnim prelazima u Srbiji. "Podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u saopštenju pres službe Evropske komisije. Nemanja Todorović Štiplija ovo vidi kao "mere reciprociteta" nakon što je iz Tivta deportovana grupa muškaraca iz Srbije. Nakon deportacije, bezbednosnih organa Crne Gore saopštili su da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Naveli su da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Dolazak Vučića na samit u Tivtu je njegova prva zvanična poseta Crnoj Gori od 2023. Poljuljani odnosi Srbije i Crne GoreU međuvremenu, odnose Beograda i Podgorice obeležavaju tenzije. Među poslednjima su Vučićeve optužbe da je Crna Gora da je u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovorne. Teške reči na račun Crne Gore Vučić je uputio i kada je ta zemlja obeležavala 21. godišnjicu nezavisnosti od Srbije. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da se može očekivati još veće zahlađenje u odnosima. Ukazuje da do zaoštravanja dolazi od kako Crna Gora ostvaruje značajan napredak u integracijama. "Teško je objasniti građanima Srbije, kada Crna Gora postane članica Unija 2028. godine, zašto nije i Srbija u EU", kaže Vujović. Crna Gora je jedina država regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva, dok Srbija od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Srbija je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević, Ljudmila Cvetković