Iranske snage bezbednosti prema izveštajima održavaju snažno prisustvo na ulicama u delovima zemlje, dok su protesti posle više od dve nedelje utihnuli nakon njihovog suzbijanja u kojem su hiljade Iranaca ubijene i kontinuirane blokade interneta.
Izveštaji ukazuju na to da masovni protesti, zajedno s brutalnim merama koje su vlasti pokrenule da bi ugušile nemire, jenjavaju.
"Naši nezavisni izvori potvrđuju snažno vojno i bezbednosno prisustvo u gradovima i mestima gde su se ranije održavali protesti, kao i na nekoliko lokacija na kojima nije bilo većih demonstracija", saopštila je organizacija za ljudska prava Hengav sa sedištem u Norveškoj.
Iranske vlasti su sprovele jednu od svojih najnasilnijih represija nakon što su ljudi širom zemlje izašli na ulice u antivladinim protestima koji se smatraju jednim od najvećih izazova klerikalnoj vlasti od Islamske revolucije 1979. godine.
Sa skoro potpunim nestankom interneta u osmom danu, prema podacima organizacije NetBlocks, tenzije su i dalje visoke, a informacije oskudne. NetBlocks je ukazao da je prekid interneta sada duži nego tokom protesta 2019.
"U 2019. godini, tek pošto je povezanost (na internet) obnovljena, razmere brutalnih represija postale su poznate", dodao je NetBlocks.
Organizacija za ljudska prava navode da postoji sve više dokaza o masovnim ubijanjima demonstranata u reagovanju iranskih snaga bezbednosti nakon što su demonstracije širom zemlje eskalirale 8. januara.
Nezavisna organizacija za praćenje ljudskih prava HRANA sa sedištem u SAD saopštila je da je, prema njenim potvrđenim i verifikovanim podacima od četvrtka, broj žrtava u protestima porastao na 2.677 demonstranata, dok je više od 19.000 pritvoreno. Organizacija Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je njeno istraživanje pokazalo da je ubijeno najmanje 3.428 demonstranata.
Organizacija Human Rights Watch je izvestio da su, počev od 8. januara, "snage bezbednosti pojačale svoju smrtonosnu represiju na koordinisan način... što je rezultiralo ubijanjima i povređivanju demonstranata i prolaznika širom zemlje u velikim razmerama".
Takođe je navela da su stroga ograničenja komunikacije otežale nezavisnu verifikaciju punog obima zlostavljanja. Mnoge grupe su navele da je stvarni broj žrtava verovatno nekoliko puta veći od dosad objavljenih brojki.
Širom Bliskog istoka takođe su smanjene tenzije u vezi s mogućnošću američkih udara na Iran zbog represija.
Bela kuća je u četvrtak saopštila da su predsednik Donald Tramp (Trump) i drugi zvaničnici upozorili Teheran da će biti "teških posledica" ukoliko dođe do daljeg krvoprolića.
Izveštaji su navodili da će pritvoreni demonstrant, 26-godišnji Erfan Soltani, biti pogubljen u sredu, šest dana posle hapšenja pod optužbom da je "vodio rat protiv Boga" zbog učešća u protestima.
Grupe za ljudska prava saopštile su da posle Trampovog upozorenja pogubljenje nije izvršeno. Iranski pravosudni medijski centar kasnije je saopštio da su izveštaji da se Soltani suočava s pogubljenjem "izmišljeni" i da je optužen za "prikupljanje informacija i zaveru protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima".
Tramp nije precizirao šta SAD mogu preduzeti protiv Irana i kada, ali je Vašington savetovao delu osoblja da napusti glavnu američku vazduhoplovnu bazu u regionu pošto je Teheran upozorio susedne zemlje u kojima su stacionirane američke trupe da će se osvetiti američkim bazama ako Vašington sprovede svoje pretnje.
Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha Irana koji je svrgnut s vlasti 1979, rekao je u petak da je i dalje uveren da će Islamska Republika i njen režim pasti pred masovnim protestima.
"Islamska Republika će pasti – nije pitanje da li, već kada", rekao je on na konferenciji za novinare u Vašingtonu. "Vratiću se u Iran."
Bivši prestolonaslednik se pojavio kao vodeća opoziciona figura tokom trenutnih nemira, dok je šira opozicija u celini fragmentirana i neorganizovana.
Poslednjih nedelja, Pahlavi je više puta pozivao Trampa da interveniše. Na konferenciji za novinare, još jednom je apelovao na veći međunarodni pritisak kako bi se pomoglo demonstrantima i pojačao pritisak na Teheran.
"Iranski narod preduzima odlučne akcije na terenu. Sada je vreme da im se međunarodna zajednica u potpunosti pridruži", rekao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin se nije oglašavao o situaciji u Iranu otkako su počeli protesti.
Kremlj je u petak saopštio da je Putin razgovarao o situaciji u Iranu u zasebnim telefonskim razgovorima s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i rekao da je Moskva spremna da posreduje u regionu.
Rusija je dugo saveznik Teherana, koji je zauzvrat podržao Moskvu u njenoj invaziji na Ukrajinu, posebno isporukama vojne opreme kao što su dronovi.