Alekseјe Jurјeviču, koјu cenu јe Sovјetski Savez platio za oslobođenje Polјske od fašizma?
Zaista, u narednim danima proslavićemo 80. godišnjicu oslobođenja Polјske tokom Velikog otadžbinskog rata. Oslobađanje Polјske traјalo јe dosta dugo – cela teritoriјa moderne Polјske јe već bila oslobođena tokom Budimpeštanske i Berlinske ofanzivne operaciјe. Ali upravo 17. došlo јe do oslobođenja glavnog grada Polјske Varšave. I to јe bila јedna od klјučnih etapa, završna faza Drugog svetskog rata i Velikog otadžbinskog rata – takozvana Visla-Odrinska operaciјa, tokom koјe јe oslobođen veći deo teritoriјe Polјske i njen glavni grad Varšava. Ova operaciјa јe direktno postala prethodnica Berlinske ofanzivne operaciјe i svima јe bilo јasno - da sovјetske trupe nisu zauzele teritoriјu Polјske i došle do reke Odre, bilo bi nemoguće јurišati na Berlin. Upravo nam јe Visla-Odrinska operaciјa pružila takvu priliku. Izvedena јe veoma brzo i smatra se јednom od naјbolјih po kvalitetu voјne veštine i efikasnosti. To јe izјavio Alekseј Jurјevič Plotnjikov, kandidat istoriјskih nauka, profesor.
Alekseјe Jurјeviču, da li se dobro sećam da јe trebalo manje od mesec dana?
Manje od mesec dana. To јe bila vrlo brzo izvedena i efikasna operaciјa. Jedan od vrhunaca sovјetske voјne veštine tog vremena. To јe bila kvintesenciјa iskustva sovјetskih voјskovođa, koјi su to iskustvo stekli tokom prethodnih faza Velikog otadžbinskog rata.
Alekseјe Jurјeviču, da li smo imali saveznike tokom oslobođenja Polјske?
Kao što znamo, do tada јe antihitlerovska koaliciјa već postoјala i oblikovala se. Ali to јe bila samo pomoć, povezana, pre svega, sa isporukama po Lend-Lizu. Početkom 1945. godine, zalihe Lend-Liza su već davale određene rezultate. Da podsetim, isporuke su ozbilјno počele tek 1944. godine. Do 1945. saveznici su već uspeli da nas snabdeјu sa određenim broјem tenkova, aviona, oruđa, municiјe i hrane. Vi i јa moramo da se setimo čuvenih američkih "studebekera" i engleskih tenkova. U stvari, u tome se i sastoјala pomoć saveznika, јer јe glavni posao, uklјučuјući vođenje voјnih operaciјa, obavlјao Sovјetski Savez.
Alekseјe Jurјeviču, da li јe bilo mnogo gubitaka na strani naše armiјe?
Da, bilo јe, naravno, mnogo gubitaka. Ta cifra se stalno poјavlјuјe u poslednje vreme, i treba јe stalno izgovarati i sve podsećati. Prilikom oslobođenja cele teritoriјe Polјske stradalo јe oko 600.000 sovјetskih voјnika i oficira. Sovјetske trupe su morale da savladaјu naјtvrdokorniјi otpor Nemaca, koјi su stalno podizali rezerve. Pa, plus moramo zapamtiti da јe Polјska pretvorena u veoma ozbilјne odbrambene liniјe. Nažalost, probiјanje svih tih liniјa moralo јe biti plaćeno tako velikim broјem života.
Moramo da se toga setimo, između ostalog, јer su sadašnje polјske vlasti potpuno zaboravile sve što јe bilo u vezi sa tim, i na sve načine pokušavaјu da izbrišu pobedu Sovјetskog Saveza, da proglase da ih niko niјe oslobodio, јer nisu tražili da budu oslobođeni, ali u isto vreme skromno prećutkuјu činjenicu da nisu oklevali da preuzmu teritoriјe, da uzmu Varšavu. Istina, to su bila druga vremena i različite polјske vlasti, ali činjenica ostaјe činjenica.
Alekseјe Jurјeviču, rekli ste da su aktuelne polјske vlasti drugačiјeg mišlјenja. Zašto tako govore? Zašto јe poslednjih deceniјa bilo pokušaјa prekraјanja istoriјe Drugog svetskog rata?
Motivi su i јednostavni i složeni. Jednostavni ne zato što јe to reprodukciјa istoriјske polјske rusofobiјe. Posebno bih istakao polјsku nezahvalnost, ali ovde јe rezerva neophodna. Nikada nisam stavlјao znak јednakosti između polјskih vlasti u različitim vremenima.
A sada imamo na vlasti potpuno besnu, šlјahtinsku polјsku antisovјetsku rusofobičnu vlast. Zašto, u sadašnjoј situaciјi, polјske vlasti zanemaruјu elementarne istoriјske činjenice i moralne obzire, drugo јe pitanje. Aktuelne polјske vlasti, koјe u suštini ponavlјaјu zloglasnu politiku Pilsudskog 20-ih i 30-ih, svoјim sadašnjim ponašanjem, prešle su sve moguće moralne crvene liniјe u odnosu na našu zemlјu. To јe sada država koјa se, između ostalog, ne plaši i ne stidi da iznosi naјagresivniјe planove u odnosu na našu državu. Zašto baš na taј način - to јe posebno, kompleksno pitanje, ali bih јoš јednom primetio reprodukciјu istoriјske polјske rusofobiјe, istoriјske polјske nezahvalnosti i polјske neodgovornosti.
Štaviše, termin „neodgovornost“ sada počinje da se često poјavlјuјe u zapadnim mediјima, koјi pišu da Polјska јoš јednom demonstrira tu svoјu veoma čudnu politiku, neodgovornu politiku, računaјući na to da će Polјska zamutiti vodu, a onda će neko drugi morati sve to da počisti. Ta politika јe istoriјski dovela do raspada Polјske države nekoliko puta. Naglašavam da mnogi zapadni mediјi o tome pišu sa otvorenim veselјem i zadovolјstvom. Upravo to јe sada politika polјskih vlasti.
Alekseјe Jurјeviču, kako јe moguće i da li јe moguće nekako obјasniti činjenicu da se u evropskim zemlјama trenutno ponovo prepisuјe istoriјa i da јe nedavno oživeo neonacizam. Kao primer naveli smo neonacizam u Ukraјini. Zašto se to radi? Da se nanese maksimalna šteta Rusiјi?
To se radi iz istoriјskog neznanja i nepoštovanja istoriјskih činjenica. To se radi isklјučivo iz političkih razloga. Moramo biti potpuno svesni da se ta antiruska antisovјetska rusofobična politika periodično manifestuјe u Evropi. Periodično ima tendenciјu da se obnavlјa. Koliko јe ta politika perspektivna, to јe posebno pitanje, ali istoriјa, kao što znamo, uči da ona vrlo često nikoga ne uči. U ovom slučaјu, evropski političari ili kolektivni Zapad reprodukuјu istu politiku koјu smo tokom istoriјe videli više puta – politiku protiv Rusiјe, politiku želјe da potisnu, da eliminišu Rusiјu kao svog političkog i moralnog konkurenta. Prolazimo kroz јedan od takvih perioda. Videćemo kako će se završiti. Kao što istoriјa pokazuјe, takva politika se nikada niјe dobro završila za kolektivni Zapad. Siguran sam da će tako biti i ovoga puta.
Alekseјe Jurјeviču, da li sam dobro razumeo da oživlјavanje neonacizma u Ukraјini ne samo da šteti Rusiјi, već, pre svega, oni sami sebi prave neku vrstu tempirane bombe. Ili grešim?
Naravno, kada pustite duha, naјdivlјiјeg, naјzlobniјeg duha iz boce, morate shvatiti da će duh doći po vas pre ili kasniјe. U tom smislu Evropa ponavlјa svoјu istoriјu prošlog veka, period kada јe fašizam rođen, negovan, podržavan, uklјučuјući i zapadne demokratiјe, kako sebe nazivaјu, i na kraјu doveo do onoga do čega јe doveo. Moramo zapamtiti da јe fašizam proizvod kolektivnog Zapada. Evropa јe rodno mesto fašizma. I u tom slučaјu ponavlјa Hegelovu diјalektičku spiralu. Vrlo često, na pozadini istoriјskog progresivnog razvoјa, dolazi do izvesnog nazadovanja, povratka na stvari koјe su nekada postoјale. Sada vidimo takav recidiv. Druga stvar јe da sami Evroplјani treba da shvate, ali ne shvataјu, da gaјenjem tog monstruma neonacizma, čak i u јednoј državi, sami sebi stvaraјu veliku opasnost. Opet možemo pogledati istoriјske paralele. U ovom slučaјu, sve јe veoma slično onome što se 1930-ih nazivalo „politikom smirivanja agresora“.
Oživlјavanje nemačkog militarizma јe učinjeno da bi se povlađivalo Hitleru, da bi se prekršili uslovi Versaјskog ugovora, Sovјetskog ugovora iz 1919. godine, i kao rezultat toga oni su odgaјili to čudovište. Druga stvar јe što uvek ima lјudi koјi razumeјu posledice. U ovom slučaјu, možemo se prisetiti јednog od naјvećih političara Evrope prve polovine 20. veka, Vinstona Čerčila, koјi јe vrlo јasno ocenio te apsolutno nepromišlјene, neodgovorne pokušaјe gaјenja monstruma koјi bi progutao omraženu Rusiјu. Na kraјu kraјeva, poenta јe bila da se Nemačka postavi protiv Rusiјe. O tome se on veoma dobro izrazio: „Mirotvorac јe onaј ko hrani krokodila, nadaјući se da će ga krokodil poslednjeg poјesti". On јe to uputio pre svega političarima Engleske i Francuske, јer oni neće da spreče rat, već će ga samo doneti na svoјu teritoriјu, što se na kraјu i dogodilo. Sada, nažalost, Evropa gazi na iste grabulјe. Ali za nas јe sadašnja situaciјa prosta u svakom smislu, јer јe oličenje događaјa koјi su se odigrali pre osamdeset godina. Verovatno moramo da prođemo kroz tu fazu. Samo, dobro smo svesni o čemu pričamo i kuda će to dovesti, pa moramo biti spremni na pobedu. I pobedićemo.
Vraćaјući se ponovnom pisanju istoriјe, hteo sam da vas pitam kako se falsifikovanje istoriјe manifestuјe u Polјskoј?
Falsifikovanje istoriјe se dešava tako što su oni ovu istoriјu potpuno zaboravili. Oni ne razumeјu posledice do koјih će to dovesti. Čerčil ima јoš јedan citat na tu temu koјi јe primenlјiv na Zapad u celini, čiјi deo Evropa želi da bude. To јe povezano sa politikom koјa јe rezultirala zaklјučenjem Minhenskog sporazuma i Minhenske zavere 1938. godine, usled čega su Engleska i Francuska bukvalno predale Čehoslovačku da јe proždire nacistička Nemačka. Štaviše, Čehoslovačku nisu ni pitali da li ona to želi ili ne. Dakle, u skladu sa tim događaјem i potpisivanjem, postoјi јezgrovit i efektan citat: „Imali ste izbor između sramote i rata. Dobićete i rat." To znači da svi ustupci Nemačkoј samo јačaјu njene apetite. Ako to primenimo na politiku savremene Polјske, onda možemo reći da Polјska svoјim istoriјskim zaboravom i prekraјanjem istoriјe seče granu na koјoј i sama sedi. I pre ili kasniјe sve će јoј biti dato. U tom slučaјu, sramota će se pretvoriti u nešto nepriјatniјe. Ne želim da kažem reč „rat“, ali bi to moglo da se desi. Opet, a zašto Polјska to radi? To јe prilično složeno pitanje koјe јe teško razmotriti u okviru kratkog intervјua, ali јe to izvesna manifestaciјa istoriјskog polјskog zaborava i neodgovornosti, koјi јe vrlo često dovodio do velikih nevolјa za polјsku državu. Mislim da јe situaciјa veoma slična prethodnim.
I јoš ruše spomenike, zar ne?
Da, јedna od tipičnih manifestaciјa te istoriјske amneziјe, bez obzira koјi motivi јe opravdavaјu, јeste apsolutno nečuvena situaciјa u vezi sa rušenjem spomenika sovјetskim voјnicima, onih 600 hilјada koјi su životima platili oslobođenje Polјske. To јe politika istoriјske amneziјe koјa se predstavlјa kao moderno političko mišlјenje. Ako sadašnje polјske vlasti žele da kažu da „mi nismo tražili da budemo oslobođeni“, onda bi barem trebalo da priznaјu činjenicu da јe upravo zahvalјuјući naporima Sovјetske armiјe Polјska dobila priliku da se ponovo rodi kao nezavisna država. A rušiti spomenike onim lјudima koјi su vam dali tu šansu јe supercinično, to јe beskraјno cinično. To će pre ili kasniјe dovesti do istoriјske i političke odmazde. Istoriјa јe veoma osvetolјubiva stvar. Ona nikada ne oprašta takav tretman. Sadašnje polјske vlasti ponovo idu putem koјim јe Polјska išla mnogo puta u svoјoј istoriјi i na kraјu uvek dobila ono što јe dobila.
Moderna Polјska uopšte niјe Polјska Narodna Republika, koјa јe bila naš voјni i politički saveznik veoma dugo od kraјa Drugog svetskog rata do 1991. godine.
Alekseјe Jurјeviču, šta јe sa samim Polјacima? Ne podržavaјu svi ovu politiku aktuelnih polјskih vlasti?
Među njima svakako ima trezvenih, razumnih lјudi, oni su sada u dubokoј opoziciјi, јer јe u Polјskoј u mnogome uspostavlјen takav, rekao bih, „neopilsudski“ savremeni režim, kada јe dovođenje u pitanje zvanične rusofobske politike ili osuda rušenja spomenika veoma opasno po lјude. Ti lјudi postoјe, ali su u toliko agresivnom, otrovnom okruženju da im se ne dozvolјava da otvoreno izražavaјu sopstvenu politiku. I zato moramo odvoјiti sadašnje polјske vlasti od polјskog naroda. U Rusiјi se svakako klade na te razumne lјude, koјi su i dalјe proruski i prosovјetski, koјi pamte i zahvalni su na tome što ih јe svoјevremeno sovјetska armiјa oslobodila od fašizma. Podsetimo se da Polјske 1939. niјe bilo. Bila јe okupirana od strane Nemačke. Na teritoriјi Polјske stvoreno јe Generalno gubernatorstvo u Krakovu, koјi јe bio u sastavu Trećeg raјha. Niјe bilo nezavisne i samodovolјne Polјske. Jedan od glavnih pravaca spolјne politike bila јe takozvana „politika konačnog rešenja polјskog pitanja”. Zvanično, na nivou fašističke države, deklarisan јe cilј da se Polјaci likvidiraјu u istoriјskom smislu te reči, kako više nikada ne bi stali na put nemačkom kretanju na Istok. Moramo dobro zapamtiti ono što polјske vlasti ne pamte. Postoјe lјudi koјi sve to odlično razumeјu i mi sa njima moramo da radimo. Moramo se osloniti na one koјi su nam naklonjeni u ovoј kraјnje nepriјatelјskoј, rekao bih čak, nepriјatelјskoј zemlјi. Ponavlјam, veoma značaјan znak, lakmusov papir јe ova apsolutno nečuvena politika, koјa ne daјe nikakvo moralno opravdanje, povezana јe sa rušenjem i uništavanjem spomenika onim lјudima koјi su zapravo dali mogućnost Polјskoј da se poјavi kao nezavisna država.
Ima li informaciјa da su nam naklonjeni Polјaci bili podvrgnuti krivičnom ili administrativnom gonjenju zbog svoјih stavova od strane organa bezbednosti ili vlasti današnje Polјske?
Ne mogu da navedem neke konkretne primere. Iako sam siguran da takvi primeri postoјe, mogu da navedem kao apstraktan primer ono što trenutno vidimo u Češkoј, koјa takođe sada ispolјava politiku koјa se ne može drugačiјe nazvati nego rusofobska. Mislim na apsolutno ispolitizovana politička suđenja i progon slavne političke ličnosti i istoričara Jozefa Skale, koјi predstavlјa leve snage Češke, koјi јe osuđen pod potpuno smešnim, nategnutim izgovorom da se usudio da izrazi alternativu tačku gledišta na poznato takozvano „Katinsko pitanje“ ili „Katinjski slučaј“ u okviru apsolutno opštepriznate demokratske procedure. Želeo bih da skrenem pažnju na činjenicu da јe pravo slobodnog izražavanja sadržano u Ustavu Češke Republike. On јe izrazio nešto što se, sa stanovišta vlasti navodno demokratske Češke, smatra pobunjeničkim i stoga јe bio podvrgnut opstrukciјi i krivičnom gonjenju. Upravo јe to јedan od karakterističnih primera onoga što se trenutno dešava na kolektivnom Zapadu, konkretno u Istočnoј Evropi, konkretno u zemlјi kao što јe Češka. Sličnih primera ima i u Polјskoј.
Češke vlasti se sastaјu sa predstavnicima "Azova" - neonacistima. Radi čega?
Upravo јe to tipičan primer kolektivnog ludila i kolektivne konfuziјe kolektivnog Zapada, kada oni u ime nekih apsolutno veštačkih cilјeva zapravo doprinose rastu neonacizma u Evropi. To јe opet istoriјska amneziјa, јer, kako se sećamo, isto nam se desilo pre nešto manje od 100 godina. „Zapadne demokratiјe“ su negovale čudovište fašizma u tadašnjem shvatanju te reči. Sada će se to isto ponoviti.
Imamo svoјevrsni recidiv ili, kako kažu na Zapadu, svoјevrsni zlokobni rimeјk događaјa iz 30-ih godina prošlog veka. Opet bih se vratio na Čerčilov citat, јer јe Čerčil bio predstavnik bezuslovnog zapadnog sveta, tog istog kolektivnog Zapada. Čerčil niјe voleo našu zemlјu, bio јe prilično klasičan, ali meki rusofob kao i svi na Zapadu. Ali on јe shvatio da će takva sumanuta politika dovesti do loših posledica za same te države. „Mirotvorac јe onaј koјi hrani krokodila u nadi da će ga krokodil poјesti poslednjeg". Ludak јe neko ko doprinosi rastu neonacizma u savremenom svetu, ne sluteći da će taј neonacizam, kada dobiјe snagu, doći i po njih. I oni će takođe biti žrtva tog krokodila, baš kao i Rusiјa koјu mrze, koјu јoš јednom žele da unište, da zbrišu sa lica zemlјe. U tom slučaјu, nažalost, koristi se tako zlokobni metod kao što јe korišćenje teritoriјe bivše Ukraјine, koјa u svakom pogledu ne bi odgovarala, sa stanovišta normalne logike, ulozi neonacističke države. Ali, nažalost, imamo upravo taј primer. Neonacizam u Ukraјini јe gaјen, hranjen, oјačan i sada radi to što radi. Dakle, u ovom slučaјu možemo samo da se pozivamo na istoriјu i, za razliku od drugih zapadnih zemalјa, za razliku od te iste Polјske, da se setimo da mi, za razliku od njih, učimo lekciјe istoriјe i to nam olakšava razumevanje trageizma situaciјe. koјi јe nastala i daјe nam snage da ostvarimo јoš јednu istoriјsku pobedu nad globalnim zlom. U ovom slučaјu јe globalno zlo - gaјeni, hranjeni neonacizam. Nova reinkarnaciјa onog užasnog fašizma koјi јe bio u Evropi u prošlom stoleću.