Većina ljudi koji koriste pametne satove ili fitnes narukvice nosi kaiševe napravljene od sintetičke gume kako bi uređaj držali na zglobu. Iako su ti kaiševi dizajnirani da budu udobni za nošenje, nedavna studija objavljena u časopisu Environmental Science & Technology Letters otkrila je da mogu biti štetni. To je posledica materijala od kojih su napravljeni — fluoroelastomera — koji mogu sadržati velike količine opasnih „večnih hemikalija“, poput perfluoroheksanske kiseline (PFHxA). Još uvek nije jasno u kojoj meri ova supstanca može da se apsorbuje kroz kožu.
PFHxA pripada grupi industrijskih proizvoda poznatih kao per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS), koje se ne razgrađuju u prirodi i otporne su na razlaganje u vodi i pod uticajem svetlosti, zbog čega se nazivaju „večnim hemikalijama“. Ove hemikalije povezane su sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput raka, visokog krvnog pritiska i neplodnosti. Uprkos rizicima, PFAS se široko koriste u proizvodima poput neprianjajućeg posuđa, kišobrana, kozmetike, nameštaja, sredstava za čišćenje, tkanina otpornih na vodu i premaza otpornih na fleke. Konkretno, PFHxA se često koristi u kutijama za pizzu, kišnim jaknama, protivpožarnoj peni i sprejevima za vodootpornost.
Istraživači koji su sproveli studiju nisu prvobitno tražili PFHxA, ali je ta večna hemikalija bila „najčešće otkrivena supstanca“ među 22 analizirana kaiša za satove različitih brendova i cenovnih opsega. Glavni autor studije, fizičar Grejem F. Pizli sa Univerziteta Notre Dame, rekao je da istraživači nisu bili svesni da se PFAS koristi u kaiševima dok nisu videli reklamu koja ističe da su napravljeni od fluoroelastomera.
„Shvatili smo da šira javnost ne prepoznaje fluoroelastomere kao vrstu PFAS-a,“ rekao je Pizli. „Kao i drugi oblici polimernih PFAS-a, pretpostavili smo da ovi materijali takođe sadrže dodatne PFAS u kombinaciji sa fluoropolimerom, i tražili smo 20 uobičajenih PFAS-a.“ Tada su otkrili iznenađujuće visoke koncentracije PFHxA, večne hemikalije koja može ući u telo putem hrane, inhalacije, pića ili apsorpcijom kroz kožu.
„Ovo je bilo jedinstveno jer je to bio prvi put da smo pronašli samo jednu PFAS hemikaliju, i to u tako visokim koncentracijama — znatno višim nego što obično pronalazimo u potrošačkim proizvodima,“ dodao je Pizli.
Iako naučnici nisu testirali ovu pojavu na ljudima, izvestili su da visoki nivoi PFAS-a u ovim proizvodima „predstavljaju značajnu mogućnost prenošenja na kožu i dalju izloženost ljudi.“ Posebno su istakli da su mnogi od ovih kaiševa reklamirani kao proizvodi za „sport i fitnes,“ što podrazumeva da ih korisnici koriste tokom vežbanja, kada znojenje i otvorene pore kože dodatno povećavaju kontakt.
Važno je napomenuti da u ovom slučaju uključivanje večne hemikalije nije bilo neophodno.
„Postoji mnogo kaiševa za satove koji ne koriste PFAS, i koji ne predstavljaju rizik od toksičnih PFAS-a u direktnom kontaktu s kožom potrošača,“ rekao je Pizli. „Dobra vest je da potrošači mogu izabrati alternativne kaiševe kako bi izbegli potencijalne rizike izloženosti PFAS-u.“
Pored PFHxA, gotovo beskrajna lista PFAS-a uključuje perfluorooktansulfonsku kiselinu (PFOS), heksafluoropropilenoksid dimer kiselinu (HFPO-DA, poznatu kao GenX Chemicals), perfluorooktansku kiselinu (PFOA) i perfluorononansku kiselinu (PFNA). Do 2019. godine dokumentovano je preko 4.700 PFAS-a, iako većina njih ima istu osnovnu funkciju — povećanje otpornosti proizvoda na fleke, masnoću i druge vrste oštećenja.
Prema rečima dr Ane Rid, višeg naučnika u Savetu za odbranu prirodnih resursa (NRDC), hemijski inženjeri su razvili veliki broj večnih hemikalija kako bi sprovodili praksu poznatu kao „žaljenja vredna zamena.“ Kada određene večne hemikalije postanu predmet strožijih propisa ili lošeg publiciteta, proizvođači ih zamenjuju sličnim alternativama, često sa istim rizicima.
„Postoje dva veoma dobra primera za to, što sada podržava ogromna količina dokaza,“ rekla je Rid, spominjući PFAS hemikalije PFOA (korišćena za proizvodnju teflona) i PFOS (korišćena za Scotchgard).
„Kada su te supstance postale predmet ispitivanja, jedna od glavnih zamena bila je korišćenje verzije PFOS-a sa četiri ugljenika,“ dodala je. „Praktično su koristili istu molekulsku strukturu, ali sa kraćim lancem.“
Konačni rezultat bio je da su se prebacili na ovu zamenu i tvrdili da je bezbedna jer nije bilo dostupnih podataka o njoj, zaključila je Rid. Praksa „žaljenja vredne zamene“ i dalje je rasprostranjena danas.
IT vesti